abskolanis блог су покренули (Април 2007.) и уређују ученици некада Административно-биротехничке школе у Нишу сада већ ПРАВНО-ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ НИШ. ЗИДНЕ НОВИНЕ наше школе - на интернету! Овде ћете наћи све доступне информације о ПРАВНО-ПОСЛОВНОЈ ШКОЛИ НИШ о ученицима и њиховим активностима. Циљ нам је да што свеобухватније представимо живот и рад у нашој (и вашој) школи а све због садашњих, бивших и највише будућих ученика. Надамо се да смо развој интернет технологије дочекали спремни и да ћете имати све информације које вам могу бити занимљиве или од користи ...
Happy New School Year!
Свуд' пођи ал' кући дођи! ........ Следе чланци - New Posts тј.нове поруке са разним садржајима и линковима до сродних садржаја или детаљнијих објашњења, слика, или других сајтова... Верујемо да ћете се увек враћати на наше странице!
Напомена: потражите линк - Старији постови и видите све!
Ако Вам се учини да превише времена треба да се учита страница УВЕРАВАМО Вас да је то само због обиља материјала а не због грешке, сматрали смо да је боље да овако поставимо ствари да би одмах имали јасну слику о садржају блога него да нешто не видите! Ваше стрпљење ће бити награђено занимљивим садржајем.
Добро дошли у Правно-пословну школу Ниш. Овде сте добродошли!
Желим да вам пружим подршку у раду са нашим ученицима после незапамћених трагедија у “нашем дворишту”. Злочини који су, без сумње и без изузетка, потресли и растужили све нас и наше друштво у целини.
Реакције свих, деце/ ученика и одраслих су различите, што је и очекивано. Емоције су помешане, туга, љутња, бес, жалост, неверица, разочарање, страх, забринутост, сумња…
Али сву ту различитост надјачава јединствена жеља да се више никада и нигде не понови и не догоди.
Да би жеља била остварива морамо се сви и укључити. Појачати васпитну улогу школе, коју смо и до сада неговали и развијали, у складу са препоруком Душка Радовића: ”Здрава, ведра, очувана деца – по сваку цену, па и по цену знања – то би морао бити племенити задатак васпитања.”Ових дана кључна реч је разговор. Сви причају о томе да треба разговарати и конструктивно решавати проблеме или бар смањивати могућност да они настану. Квалитетан разговор, а не осуђивање, критиковање, убеђивање, расправљање и неслушање. Ослушкујте ученике шта вам говоре. Чућете различите коментаре, јер долазе из различитих породица и различитих стилова васпитања. Ипак, позивајте их на разумевање уместо осуђивања. При том разумевање, не значи оправдање, поготово за нешто што се никако и никада не може оправдати.
Ученици и ми који се њима бавимо знамо да не можемо променити ово што се догодило, али да можемо учинити много тога да нам у школи буде пријатно и да будемо безбедни. Школе, између осталог, због тога и постоје. Да се млади образују, васпитавају и постају што бољи људи.
Ученици су жељни разговора, посебно о темама које се не тичу само лекција из предмета, већ животних лекција, актуелности. Подједнако су жељни да их неко чује и саслуша, активно слуша.
То је уједно и прилика да се боље упознамо.
2. Заговарајте и истичите праве људске вредности, јер ће једино оне сачувати наш свет и нас у њему. Љубав, истина, правда, поштење, уважавање, толеранција, емпатија, самоконтрола, ненасилна комуникација, стрпљење, часност, скромност, достојанство, захвалност, прихватање одговорности за сваку изговорену реч и понашање, солидарност и још много, много вредности наше, људске врсте.
3. Оснажите ученике који су превише забринути, уплашени, који не знају шта ће са својим проблемима и притисцима да се обрате психологу, у школи и ван ње или психијатру. То није знак слабости, никако срамота, али јесте прави пут и начин да очувају своје ментално здравље.
Пре двадесет и више година, када сам почела да радим са ученицима, један од мотива за образовно-васпитни рад са њима био ми је стих Љубивоја Ршумовића:
„Биће правде на свету
И знања и лепоте
ДЕЦА ће спасти планету
Од мржње и простоте“.
Наравно, не деца сама, препуштена сама себи, већ окружена добрим одраслим људима, васпитачима, који их воле, брину за њих, штите и уче правим вредностима. Сви одрасли, родитељи, учитељи, наставници, тренери, баке, деке, баш сви одрасли који учествујемо у њиховом васпитању.
И даље верујем у стих и децу, али само ако им ми одрасли на прави, несебичан, квалитетан начин помогнемо. Будемо уз њих и са њима. Посвећени свом важном, озбиљном и одговорном позиву. Ако их васпитавамо, бар да знамо да то чинимо добротом, стрпљењем и пре свега, личним примером.
Подсетимо се још једном, сви заједно, подсетимо и наше ученике да у школи влада нулта толеранција према насиљу било које врсте. Јер је то једини начин да школа и даље буде безбедно, пријатно и подстицајно место за рад, учење и дружење.
Презентација ппт поводом 25 година самосталности школе...ништа није почело јуче...
О злоупотреби
Често се говори о злоупотреби деце и кршењу права детета, као и о нереаговању надлежних институција када се оно деси, али се и, као друштво, недовољно осврћемо на кршење права деце у медијима и њихову злоупотребу у активностима политичких организација.
А шта је злоупотреба деце у медијске и политичке сврхе?
Сматра се да злоупотреба деце у политичке сврхе постоји у ситуацији када се она укључе и употребе у активностима које нису у корист деце, него неког другог, било да је реч о појединцу или странци, користољубљу или престижу. Одрасли су ти који доводе децу у такве неприхватљиве ситуације користећи њихову необавештеност, лаковерност или отвореност.
Све што смо објавили је, надамо се, у корист ПРАВНО-ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ НИШ ( раније АДМИНИСТРАТИВНО-БИРОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ ), ученика, запослених и посетилаца.
На блогу су коришћене фотографије, филмови и текстови које смо добили из разних извора.
Уколико се не слажете са објављивањем ваше фотографије, филма или сте поменути у тексту који не одговара истини МОЛИМО Вас да нас обавестите о томе на e mail abskola@gmail.com како би исправили нетачне информације!
eXTReMe Tracker
Сада видите како је професорима када треба да
дају одговарајућу оцену, да буду стручни, одговорни, професионални...
Посвећено свима који су стали на ЛУДИ КАМЕН - Срећно!
A
translate
Јесте ли чули...?
да...
...ЗНАЦИ које остављамо иза себе неће избјећи судбину свега што је људско : пролазност и заборав. Можда ће остати уопште незапажени ? Можда их нико неће разумијети? Па ипак, они су потребни, као што је природно и потребно да се ми људи једни другим саопћавамо и откривамо. Ако нас ти кратки и нејасни знаци и не спасе од лутања и искушења, они нам могу олакшати лутњу и искушења и помоћи нам бар тиме што ће нас увјерити да ни у чему што нам се дешава нисмо сами, ни први ни једини.
Нема коментара:
Постави коментар
Овде можете да нас хвалите, критикујете ali i предлажете...
Искористите прилику и учествујте у креирању школског листа АБШ на интернету!