У учионици
свакодневно видите спектар понашања адолесцената (*) (**), али вам није лако да
препознате да се иза одређеног понашања у учионици крију осећања која
узнемирују адолесцента и с којима он не може да изађе на крај.
Неке емоције су за адолесцента прихватљиве (бес, пркос), а неке нису (страх, туга).
Емоције које сматра неприхватљивим адолесцент прикрива и маскира другим емоцијама и понашењем јер се плаши да покаже слабост (мушкарци се не плаше, мушкарци не плачу, треба бити кул).
Видљиво понашање које прикрива праве емоције носи различит степен ризика. У учионици се најчешће манифестује као вербално супротстављање, дрско понашање, а изван ње у виду улажења у физичке обрачуне, вожње у пијаном стању и томе слично.
Док је некада адолесцент пред вама, еуфоричан, неконтролисано се смеје и изгледа вам неприродно весело, постоји вероватноћа да се иза тога сакрива туга.
Када је незаинтересован за ваш предмет или школу уз образложење да је то смор, адолесцент често прикрива анксиозност због сумње да неће постићи успех.
Лакше нам је када имамо некога коме можемо да кажемо како се осећамо.
И то нам је често сасвим довољно.
Осећања су важна, добро је да разговарамо о својим осећањима јер нам то помаже да се боље разумемо, да помогнемо једни другима, а у школи можемо и да спречимо конфликт.
Препознајте емоције адолесцената да бисте разумели њихово понашање!
Туга је осећање које се јавља када особа изгуби некога или нешто што јој је важно и за шта је емоционално везана.
Сврха туговања јесте у томе да се особа емоционално развеже од изгубљеног објекта, односе или особе и да се адаптира на нове животне околности.
Понекад адолесцент жели да буде јак и потискује тугу, чиме блокира процес емоционалног развезивања. Тугу маскира претераним уношењем хране, опијањем, сексом, проводом, седативима, затрпавањем обавезама.
Еуфорија је осећање претеране и необјашњиве веселости и среће која нема основу у реалним животним догађајима. Адолесцент се еуфоријом брани од депресивног осећања.
Анксиозност је врста стрепње кују адолесцент доживљава када процењује да није у стању да изађе на крај с неком тешкоћом, да донесе важну одлуку у неком ширем животном контексту (нпр. доношење одлуке о напуштању родитељског дома, завршетку школе или студија). Анксиозност је непријатно осећање које преплављује особу зато што се не може конкретизовати и везати за одређену ситуацију.
Трема је осећање стрепње које се јавља у сусрету с будућом важном ситуацијом (испит, тест, такмичење). Најчешће престаје када се та особа нађе у тој ситуацији. трема може бити стимулативна и тада она покреће снаге и способности особе за предстојећу ситуацију. Инхибиторна трема спречава особу да уђе у важну ситуацију. Јавља се код адолесцената који имају сувише велике захтеве и теже савршенству.
Страх је осећање које се јавља у ситуацији када особи може бити угрожен живот, здравље, безбедност или нека друга вредност. То је осећање које има заштитну улогу тако што омогућава особи да изврши брзу процену и припреми се за адекватно реаговање.
Љутњу осећамо када неко према нама поступа неправедно и када угрожава неку нашу вредност. Сврха љутње је да друга особа промени понашање. Особа ефикасно изражава љутњу када јасно каже да је љути одређено понашање и кад благовремено упути јасан и разумљив захтев за промену понашања, а при томе не напада другу особу.
Бес је емоција која предстаља ескалацију љутње. Када информације упућене другој особи не доведу до промене у понашању или ако љута особа у дужем временском периоду пригушује љутњу и не даје информације другој особи о понашању које је љути, долази до појачања љутње и ескалације у виду беса. Бес код адолесцената може имати деструктивне последице и довести до насиља.
Мржња - Треба направити разлику између љутње с једне стране и мржње с друге стране. Љутња је израз односа према понашању, а мржња израз односа према бићу. Адолесценти често у конфликтима са одраслима не праве разлике између љуте и мржње јер не разликују противника од непријатеља. Зато захтеве одраслих за променом понашања не доживљавају као израз љутње већ мржње.
Пркос је емоција која представља израз односа адолесцента према особи, најчешће родитељу или родитељској фигури која је ауторитет.
Сврха супротстављању ауторитету јесте да адолесцент потврди сопствену вредност и позицију (у коју није сигуран) тако што ће навести другу особу да одустане од захтева.
Досада је врста фрустрације коју адолесцент доживљава у ситуацијама за коју процењује да му не пружају могућност задовољавања било које жеље у ситуацијама када је особи досадно а не може да оде она пробегава неким несврсисходним радњама чији је циљ да потроше емоционалну енергију, као што су грицкање ноктију, лупкање оловком, типкање телефона, пушење. Други облик понашања у овим ситуацијама јесте повлачење у сањарење и маштање.
Осећање стида је врста страха од тога да ће особа својим по нашањем допринети да нека значајна особа о њој мисли негативно. У основи стида је страх од одбацивања због веровања о сопственој неадекватности. Код адолесцената се често јавља и дисморфобија, односно преокупираност сопственим изгледом и уверење да нешто с телесним изгледом није у реду.
Заљубљеност је у адолесценцији пројектовање идеализоване представе о партнеру на другу особу, углавном на основу неке физичке особине. На основу телесних симптома адолесцент схвата да је заљубљен. Заљубљеност траје онолико дуго колико пројекција може да траје. Заљубљивање и одљубљивање су нормални развојни путеви на путу ка зрелости.
Звучи познато зар не?
Извор:
(књигу потражите у школској библиотеци)
Како млади да сачувају ментално здравље у доба короне
Како остати нормалан (у доба короне)
школски блог среда, 29. април 2020.
АЛАРМ.html
Приказује се АЛАРМ.html.
