Одавно све генерације наших ученика живе школску девизу и химну разлике нас спајају, а не раздвајају
Наставак следи...
Правно-пословна школа Ниш
Мајаковског 2, Ниш
тел./факс (018) 249 270 ; 526 957
E-mail: abskola@mts.rs
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ
Комерцијалиста
Финансијско-рачуноводствени техничар
Правно-пословни техничар
Техничар обезбеђења
abskolanis блог су покренули (Април 2007.) и уређују ученици некада Административно-биротехничке школе у Нишу сада већ ПРАВНО-ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ НИШ. ЗИДНЕ НОВИНЕ наше школе - на интернету! Овде ћете наћи све доступне информације о ПРАВНО-ПОСЛОВНОЈ ШКОЛИ НИШ о ученицима и њиховим активностима. Циљ нам је да што свеобухватније представимо живот и рад у нашој (и вашој) школи а све због садашњих, бивших и највише будућих ученика. Надамо се да смо развој интернет технологије дочекали спремни и да ћете имати све информације које вам могу бити занимљиве или од користи ...
Слика Београда у мислима је трајала тако кратко и била је толико сладуњава да се за пар сати претворила у јаву. Слика је оживела!
А ми, са оним бљештавим сјајем у очима, никада, чак ни у представи, толико нисмо личили на анђеле.
Раширених руку прихватили смо одлуку да похрлимо Авалском торњу, с умереном знатижељом ходали смо степеницама Авалског торња. Пишући о нашој оживелој слици Београда повремено уздишем, зато што знам да смо понели најлепша сећања са собом. Нерадо слутим настанак оне истине да се сва сећања претворе у успомене. Успомене су добре, лепе, ваља их држати близу срца, али су некако удаљенe. Нису успомене варљиве, немогуће је да оне толико варају.
Шетали смо Калемегданом удишући ваздух Београдског мора сатима. Нико од нас није притом крио ужурбаност да продужимо шетњу Кнез Михајловом улицом. Као да су ови сати нешто узгредно, нешто што не захтева ни реч која би означила његову суштину. Ово су били сати када се анђели друже, када се смеју шалама збијаним на свачије рачуне, када шетају, мислећи да су важни пословни људи, манекени, глумци, па и песници.
Да бих вас уверила у нашу срећу када смо ушли у Југословенско драмско позориште морала бих да извучем однекуд чаробни штап или пак дозовем ту слику да вам она сама каже. И сада док тумарам по мислима не престаје она тиха свечаност и оштра, ал` смирујућа тишина. О тој свечаности и тишини сведочили су најбоље изрази наших лица. Били смо запањени и очарани у исто време. Обилазили смо позориште слушајући речи једног образованог човека које су се низале у дуге реченице. Но, ми ниједног тренутка нисмо престали да га слушамо. Невероватно је било видети и наше професоре како упоредо с нама уче о једном потпуно топлом свету, свету уметности. Од саме представе неки су очекивали више, али су се на тим мислима кратко задржали. Анализирајући глумачке способности ликова, саму представу, причу, сцену схватили смо само једно. Па, ми смо одушевљени!
А шта да вам кажем о сусрету са Слободом Мићаловић? Оно што желите да чујете или истину? Ма, бесциљно питање. Овога пута се све поклопило. Она је типичан пример љубазне, образоване и смерне глумице. Можда и идеал којег ће неки од нас кроз коју годину пробати да опонашају.
А онда смо размишљали о повратку тј. морали смо да се вратимо. Окренули смо се позоришту, направили још коју слику и кренули натраг код нашег возача, чика Раце. За тренутак сам била разочарана таквим поздравом. Сентиментална каква јесам, очекивала сам да повратак кући неће доћи тако брзо. Чика Раца нас је чекао на договореном месту тачно на време, као да је у себи имао уграђену прецизност швајцарског сата.
Скрхани од дуге шетње, уморни од многих новостечених искустава нисмо остали будни до Ниша. Утонули смо у миран сан и у сну сређивали утиске. Са сигурношћу вам ово кажем, у тим сновима сви су сумирали дан у Београду. Неприметно сам отворила очи и једним погледом обухватила све анђеле. На њиховим лицима постојао је јединствен осмех једва видљив другима, сем мени. И ја сам га носила на лицу.
Јер, до тог осмеха долазиш само нехотице задовољан непосредном прошлошћу.
Толико смо се борили за овај дан! А, победили смо јер снови наше младости, сигурна сам потпуно, неће се претворити у кајање зрелости. Желимо да и убудуће остварујемо своје циљеве и снове, а не само да их сањамо. Пример овог прелепог и успешног дана је наш први корак на том путу. Ми, анђели ћемо и даље корачати.
Милица Митић II 2
ПРАВНО ПОСЛОВНА ШКОЛА НИШ
НОВА АДРЕСА: Мајаковског 2, Ниш (до почетка школске 2023-2024. била је Трг краља Милана 8)
Види на мапи | GoogleEarthПТТ БРОЈ 18106
ПАК 700101
тел./факс (018) 249 270 ; 526 957
E-mail: abskola@mts.rs
Директор: Душан Зоговић
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ
NIME SF 4L05S | Правно - пословни техничар...пошаљите своје прилоге на abskola@gmail.com
ppskolanis by mladdrag on Sketchfab
ако имате предлоге како да се поправи блог кажите овде...
Hic Rhodus, hic salta
*** Beauty is truth's smile
when she beholds her own face in
a perfect mirror.
...ЗНАЦИ које остављамо иза себе неће избјећи судбину свега што је људско : пролазност и заборав. Можда ће остати уопште незапажени ? Можда их нико неће разумијети? Па ипак, они су потребни, као што је природно и потребно да се ми људи једни другим саопћавамо и откривамо. Ако нас ти кратки и нејасни знаци и не спасе од лутања и искушења, они нам могу олакшати лутњу и искушења и помоћи нам бар тиме што ће нас увјерити да ни у чему што нам се дешава нисмо сами, ни први ни једини.
Иво Андрић „Знакови поред пута“
Човек, који хоће савесно да утичена развитак другог човека,може да поступа само на један начин:да развија његову снагу мишљења,да га научи дапроматра чињенице сам својим умоми да сам умеправити логичне закључке.Сваки онај који тако не ради,
већ који човека хоћеда кљука својим плановима и саветима,као умешеним колачима - тајможе имати сваке друге намере,само не да помогнеразвићу оногана когаутиче.Светозар Марковић
ppskolanis by mladdrag on Sketchfab
Тамо куд идеш бескрајем плове
јата белих ждралова
замисли светло како те носи
као да си прашина
Реф.
Полети и певај, док летиш
нека звони твој глас
и нек свемир чује немир
небо пева за нама
И врлине једног човјека ми примамо и цијенимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима.
Андрић