Zakon
o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja: 88/2017-3, 27/2018-3 (dr. zakon),
27/2018-22 (dr. zakon), 10/2019-5, 6/2020-20, 129/2021-9, 92/2023-332
(pravno-informacioni-sistem.rs)
Закон о основама система образовања и васпитања: 88/2017-3,
27/2018-3 (др. закон), 27/2018-22 (др. закон), 10/2019-5, 6/2020-20,
129/2021-9, 92/2023-332
Циљеви образовања и
васпитања
Члан 8.
Основни циљеви образовања и васпитања су:
1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју детета,
ученика и одраслог;
2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити
развој детета, ученика и одраслог, развијање ненасилног понашања и успостављање
нулте толеранције према насиљу;
3) шири обухват деце предшколским васпитањем и образовањем и
свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;
4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о
важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких
способности;
5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и
очувања природе и животне средине и еколошке етике, заштите и добробити
животиња;
6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода
образовања и васпитања заснованог на провереним научним сазнањима и образовној
пракси;
7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у
савременом друштву које се мења;
8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички
развој сваког детета, ученика и одраслог, у складу са његовим узрастом,
развојним потребама и интересовањима;
9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење,
међупредметних компетенција и стручних компетенција у складу са захтевима
занимања, потребама тржишта рада и развојем савремене науке и технологије;
10) развој свести о себи, стваралачких способности, критичког
мишљења, мотивације за учење, способности за тимски рад, способности
самовредновања, самоиницијативе и изражавања свог мишљења;
11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег
образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
12) развијање позитивних људских вредности;
13) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне
сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства;
14) развијање компетенција за разумевање и поштовање права
детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски
уређеном и праведном друштву;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке,
верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање
различитости;
16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести
и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и
матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина,
развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне
баштине;
17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и
васпитања, завршавање образовања и васпитања у предвиђеном року са минималним
продужетком трајања и смањеним напуштањем школовања;
18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање
образовног нивоа становништва Републике Србије као државе засноване на знању.
Исходи образовања и
васпитања
Члан 9.
Исходи образовања и васпитања су јасни искази о томе шта се од
ученика очекује да зна, разуме и да је способан да покаже, односно уради након
завршеног одговарајућег нивоа образовања и васпитања.
Исходи образовања и васпитања су основа за планирање, праћење и
вредновање образовања и васпитања.
Исходи образовања и васпитања представљају способност ученика
да:
1) изрази и тумачи идеје, мисли, осећања, чињенице и ставове у
усменој и писаној форми;
2) прикупља, анализира, организујe и критички процењујe
информације;
3) користи српски језик, односно језик националне мањине и
страни језик у зависности од културног наслеђа и средине, потреба и
интересовања;
4) ефикасно и критички користи научна и технолошка знања, уз
показивање одговорности према свом животу, животу других и животној средини;
5) ради ефикасно са другима као члан тима, групе, организације и
заједнице;
6) зна како да учи;
7) уме да разликује чињенице од интерпретација;
8) примењује математичко мишљење и знање у циљу решавања низа
проблема у свакодневним ситуацијама;
9) поуздано, критички и одговорно према себи и другима користи
дигиталне технологије;
10) одговорно и ефикасно управља собом и својим активностима;
11) ефикасно и конструктивно учествује у свим облицима радног и
друштвеног живота, поштује људска права и слободе, комуницира асертивно и
ненасилно посебно у растућој разноликости друштава и решавању сукоба;
12) покрећe и спремно прихвата промене, преузима одговорност и
има предузетнички приступ и јасну оријентацију ка остваривању циљева и
постизању успеха;
13) остварује идеје, планира и управља пројектима ради постизања
циљева који доприносе личној афирмацији и развоју, друштвеној или привредној
активности;
14) схвата свет као целину повезаних система и приликом решавања
конкретних проблема разуме да нису изоловани;
15) има свест о сопственој култури и разноликости култура,
уважава значај креативног изражавања идеја, искустава и осећања путем
различитих медија, укључујући музику, књижевност, извођачке и визуелне
уметности.
Остваривање исхода образовања и васпитања обезбеђује се укупним
образовно-васпитним процесом на свим нивоима образовања и васпитања, кроз све
облике, начине и садржаје рада.
Стандарди образовања и
васпитања
Члан 10.
Стандарди образовања и васпитања представљају скуп норми на
основу којих се врши процена квалитета у систему образовања и васпитања, и то:
1) стандарди образовних постигнућа ученика;
2) стандарди квалитета рада установе;
3) стандарди квалитета уџбеника;
4) стандарди компетенција наставника, васпитача и стручних
сарадника;
5) стандарди компетенција директора;
6) стандарди компетенција секретара установе;
7) стандарди квалификација.
Стандарде из става 1. овог члана прописује министар.
*Службени гласник РС, број 129/2021
Кључне компетенције за
целоживотно учење
Члан 11.
Кључне компетенције представљају скуп интегрисаних знања,
вештина и ставова који су потребни сваком појединцу за лично испуњење и развој,
укључивање у друштвени живот и запошљавање.
Кључне компетенције за целоживотно учење су:
1) комуникација на матерњем језику: способност изражавања и
тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној
форми;
2) комуникација на страном језику: способност изражавања и
тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној
форми укључујући вештине посредовања сумирањем, тумачењем, превођењем,
парафразирањем и на друге начине, као и интеркултурално разумевање;
3) математичке, научне и технолошке компетенције: основно
нумеричко резоновање, разумевање света природе, способност примене знања и
технологије за људске потребе (медицина, транспорт, комуникације и др.);
4) дигитална компетенција: самопоуздано и критичко коришћење
информационих и комуникационих технологија за рад, одмор и комуникацију;
5) учење учења: способност да се ефективно управља сопственим
учењем: планирање, управљање временом и информацијама, способност да се
превазиђу препреке како би се успешно учило, коришћење претходних знања и
вештина, примена знања и вештина у различитим ситуацијама, индивидуално и/или у
групи;
6) друштвене и грађанске компетенције: способност да се ефикасно
и конструктивно учествује у друштвеном и радном животу и да се ангажују у
активном и демократском учешћу, посебно у све разноврснијим заједницама;
7) осећај за иницијативу и предузетништво: способност да се
идеје претворе у акцију кроз креативност, иновативност и преузимање ризика, као
и способност за планирање и управљање пројектима;
8) културолошка освешћеност и изражавање: способност да се
схвати значај креативних идеја, искустава и емоција у различитим медијима –
музика, књижевност, плес, ликовна уметност и друго.
Компетенције из става 1. овог члана, осим оквира традиционалних
школских предмета, обухватају и ангажују школска знања на припреми ученика да
буду конкурентни и функционални у садашњем и будућем образовном и
професионалном простору и да компетентно и активно остварују своје грађанске
улоге.
Опште међупредметне
компетенције
Члан 12.
Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и
кључним компетенцијама је динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина
и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову
функционалну примену.
Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним
компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у
различитим ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и
задатака, неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и
укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.
Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног
образовања и васпитања у Републици Србији, су:
1) компетенција за учење;
2) одговорно учешће у демократском друштву;
3) естетичка компетенција;
4) комуникација;
5) одговоран однос према околини;
6) одговоран однос према здрављу;
7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву;
8) рад са подацима и информацијама;
9) решавање проблема;
10) сарадња;
11) дигитална компетенција.
Опште међупредметне компетенције за крај средњег образовања и
васпитања у Републици Србији, су:
1) компетенција за целоживотно учење;
2) комуникација;
3) рад са подацима и информацијама;
4) дигитална компетенција;
5) решавање проблема;
6) сарадња;
7) одговорно учешће у демократском друштву;
8) одговоран однос према здрављу;
9) одговоран однос према околини;
10) естетичка компетенција;
11) предузимљивост и предузетничка компетенција.
У циљу стварања услова за развој општих међупредметних
компетенција на нивоу основног и средњег образовања и васпитања, а путем
сарадње и уз подршку других органа и међуресорних тела и тимова, доносе се
посебни програми, пројекти и активности, чије се остваривање уређује
подзаконским актима које доноси министар и министри надлежни за области у
оквиру којих се остварује сарадња.
*Службени гласник РС, број 92/2023
