Школа мора сачувати утицај на ученике

"У средишту пажње у настави треба да буде ученик. Треба полазити од тога шта можемо очекивати од ученика и чиме га можемо оптеретити. Планиране активности треба да су у складу са могућностима ученика и његовим искуством и потребама.

Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура постизање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, уважавајући принципе образовања, предзнања, потребе, интересовања и посебне могућности ученика.

Реформа образовног система тражи од наставника промену улоге– старе (испоручилац информација, предавач, испитивач) у нову (водич/ментор, стратег наставног процеса, организатор наставе, саветник, интелектуални вођа, управљач наставним процесом у коме се зна шта ко ради, чиме се служи и какве би резултате требало да оствари).

Морамо бити свесни да свакодневицу ђака у 21. веку у великој мери одређују рачунар, медији, интернет и мобилни телефон. Све већи део знања ученика потиче из ваншколског окружења.

Школа ће сачувати утицај на ученике ако од мноштва извора знања што више њих уведе у свој видокруг, уједини их и помогне ученицима у вредновању, одабиру и коришћењу информација које стижу различитим каналима."

Проф. др Жарко Обрадовић, министар просвете Републике Србије

КОРИШЋЕЊЕ МОБИЛНОГ ТЕЛЕФОНА У НАСТАВИ 

Мобилна комуникација је данас свакодневни део живота ученика и тај процес се све више

наставља; зато ће, пре или касније, постати и свакодневна пракса у настави као раније видео,

рачунар и коришћење интернета.

 Данашњи телефони достижу капацитете персоналног рачунара, могу стати у џеп и пружају приступ разним информацијама и изворима података било где на земљиној кугли. 

Ова предност је веома значајна и може се искористити у извођењу наставе. 

Истраживање је указало на осетну разлику између мишљења наставника и ученика, што је

уобичајено код увођења нових технологија (рачунара, пројектора, интернета), које су данас

већ апсолутно прихваћене.

Наравно, приликом прихватања ИКТ алата највећа баријера је

финансијског и психолошког карактера (Намесзтовсзки, 2008) и,

 пошто наши наставници истински не препознају право место оваквих стредстава у настави, а тиме и могућност да се настава организује на начине који би подстицали емaнципаторну функцију учења у њој, односно омогућили самоодређено и самоорганизовано учење и помоћ да се олакша функционална аутономија мотива – радије занемарују овакав вид наставе, што је последица њихове недовољне упућености у дидактичко-методичке могућности примене савремених ИКТ уређаја.

 ИЗВОР: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-7337/2015/2217-73371501094G.pdf

МОБИЛНИ ТЕЛЕФОНИ НОЋНА МОРА ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА: УМЕСТО ДА УЧЕ, ОСНОВЦИ НА ЧАСОВИМА ПРАВЕ СЕЛФИЈЕ И ВИДЕО-КЛИПОВЕ

Не можете пронаћи свој пут у свету технологије ако не умете да читате, пишете, рачунате, поштујете друге и радите као тим 

Не треба деци да се забрањују мобилни телефони, већ да се уреди њихова употреба.
Важно је да им телефони не звоне на часу, да њима не снимају наставнике и вршњаке, да их не извргавају руглу на друштвеним мрежама, да не снимају измишљене туче...
Није поента у одузимању телефона на часу...
 каже Младен Шарчевић министар просвете Републике Србије

Министар каже да ће и овај сегмент поштовања дисциплинских правила улазити у оцењивање школе. Па, ако школа буде лоше оцењена због великог броја приговора родитеља или због лоше дисциплине и добије мање новца, онда ће, додаје, директори сигурно размислити о томе како да побољшају понашање ученика.

Стил понашања наставника и њихови облици утицаја на ученике

Стил понашања наставника и њихови облици утицаја на ученике
примаран су фактор стварања позитивне социо-емоционалне климе у васпитнообразовном
процесу (Лалић, 2005).

Савремена педагогија пропагира
демократски начин руковођења јер се сматра најповољнијим за подстицање
целокупног развоја ученика. Демократски тип наставника успоставља
пријатељске, добронамерне, суптилне односе са ученицима, подстиче их на
активност, охрабрује их да постављају питања и излажу своја мишљења, креира
сарадничку атмосферу.

Успостављање интеракције са ученицима зависи од
врсте утицаја – директивног или недирективног. Ту се наставници разликују у
погледу оних комуникација које се односе на мотивацију и контролу
ученика. Недирективан стил понашања, који се сматра пожељним, доприноси
побољшању социјалних односа међу ученицима и бољој социо-емоционалној
клими у одељењу. Истраживања показују да је недирективни стил понашања
учитеља повезан са чешћим испољавањем иницијативе ученика у комуникацији
– они у већој мери изражавају сопствено мишљење, постављају питања и
почињу комуникацију.

Дакле, на развијање педагошких компетенција
будућих наставника, током припремања за свој позив, утиче указивање на
предности демократског, недирективног стила понашања и васпитања који се
испољава кроз позитиван емотивни однос према ученицима, кроз
комуникацију која се заснива на похвалама и охрабрењима од стране
одраслих, кроз већи степен флексибилности и уважавања индивидуалности код
ученика, кроз прихватање идеја од стране ученика итд.

Наставници морају бити
свесни важности својих улога у креирању подстицајне атмосфере, као и
значаја остваривања добрих интерперсоналних односа и позитивних интеракција
(вршњачких и оних у којима и они учествују).

Комуникација представља суштину васпитног рада, па из тога произилази и
потреба за развијањем и усавршавањем способности вербалне и невербалне
комуникације наставника. Природа њихове професије је усмерена на слање
порука - они у скоро свим васпитно-образовним ситуацијама шаљу
информације и поруке у виду инструкција, усмеравања, организовања,
подстицања, проверавања, анализирања.

То значи да наставници морају имати
развијене вештине слања порука, али и вештине реаговања на повратне поруке
које примају од ученика, активног слушања (са емпатијом). Педагошке
компетенције наставника обухватају способности интерперсоналне
комуникације која се од осталих облика комуникације разликује по следећем:
интерперсонална комуникација укључује вербално и невербално понашање
(садржајни и односни аспект); с обзиром на степен свесности и рационалног
учешћа у комуникацији, интерперсонално комуницирање укључује спонтано,
формално или конструисано понашање (или њихову комбинацију);
интерперсонална комуникација је динамична и зависи од природе односа међу
особама које учествују (успешнија је ако су присније и добро се познају);
укључује персоналну повратну информацију (фидбек), интеракцију и
усклађеност; усклађена је унутрашњим и спољашњим правилима;
интерперсонална комуникација је заједничка активност особа које
комуницирају, током које се може, у зависности од степена интеракције,
утицати на промену мишљења, осећања и понашања појединих учесника
(Братанић, 1990).

Припремање наставника за будући позив подразумева
развијање свести код њих да је потребан баланс између вербалне, невербалне
и посредне комуникације (контакти који се осварују преко писмених школских
и домаћих задатака). Такође, треба им указивати на позитивне карактеристике
интерперсоналне комуникације и развијати их код њих – заинтересованост за
комуникацију, искреност, обострано поверење и уважавање, активно
слушање.
ИЗВОР http://www.uskolavrsac.edu.rs/KnjigeGG/PaEpDisrp.pdf